Mađarski MALEV prestao sa postojanjem u februaru 2012.

Nekadašnji mađarski nacionalni avio-prevoznik MALEV otišao je u legendu tačno 3. februara 2012. nakon 66 godina postojanja i svakako ponosa mađarske države. Istorijat kompanije počinje 1946. godine kada je osnovan nacionalni prevoznik Maszoviet (mađarsko-sovjetski prevoznik) nakon završetka drugog svetskog rata, objedinivši prethodne tri manje mađarske kompanije koje su bile prinuđene da okončaju operacije usled ratnih dešavanja. Nova kompanija je započela saobraćaj 1954. godine (nakon otkupa akcija sovjetske strane) kao MALEV sa inicijalnom sovjetskom flotom tipa Li-2 (sovjetska verzija američkog DC-3), a saobraćaj se 1950. preselio sa starog aerodroma Budaroš na novu poziciju današnjeg aerodroma Ferihegy odnosno „Ferenc List“.

Tokom operacija u narednih nekoliko decenija, do kraja 80tih i početka 90tih godina prošlog veka, MALEV je koristio sovjetsku flotu aviona tipa Iljušin IL-18, Tupolev TU154 (od 1974.) i TU134 (od 1968.), YAK-40, kao i dugolinijski Iljušin IL-62 namenjenih letovima unutar Evrope, Mediterana i Bliskog Istoka.

Prelazak na zapadnu tehnologiju i privatizacija

Kompanija je već krajem 80tih godina nabavila prve zapadne avione tipa Boeing 737-200 classic, dok je polsednji sovjetski Tupoljev tipa TU154 povučen iz upotrebe tek 2001. godine. Tokom devedesetih i svakako kasnije, kompanija osnažuje svoju flotu dugolinijskim avionima

Boeing 767 i pokreće značajne linije za Njujork, Bangkok i Peking, ali i za Toronto kao i čarter linije u Africi i Karibima, a u isto vreme nabavlja i avione uskog trupa tipa Boeing nove generacije (B737-600/700/800) namenjenih potpunom ojačanju Evro-Mediteranskog saobraćaja i Balkana. Za regionalni saobraćaj su nabavljeni turboelisni avioni tipa Dash 8-Q400 kao i mlazni holnadski Fokker F70 namenjen takođe regionalnom saobraćaju.

Tokom 90tih godina kompanija je pokušala da poboljša svoju efikasnost na tržištu u pogledu dolazeće privatizacije, te italijanska Alitalia kupuje 30% akcija za 60 miliona dolara kao Alitalia partner. Nakon ovog ne baš uspešnog fragmenta u poslovanju, 1999. država otkupljuje 99,5% akcija dok je minornih 0,5% bilo u rukama malih akcionara.

U periodu od 1999.- 2003. izvršni direktor kompanije bio je Jožef Varadi (danas čelni čovek low-costera Wizzair) koji je pokušao privatizaciju kompanije , da bi konačno i bila prodata ruskom konzorcijumu Air Bridge Zrt koji je imao za cilj da povrati profit u naredne dve godine sa 1785 zaposlenih. Tokom ovog kriznog perioda za svetsku avijaciju, nakon 11. septembra i pada prometa u vazduhoplovstvu, mnoge kompanije bile su razgovorima za preuzimanje kompanije MALEV, kao recimo British Airways ili tadašnji Swissair ali nije došlo do realizacije.

Godine 2007. MALEV postaje i zvanični član alijanse „One World“ i na taj način se zbližava sa kompanijama British Airways i Iberia, kao i partnerima iz SAD među kojima je i American Airlines i japanski JAL iz Azije.

Finale kompanije i bankrot

Međutim, i pored svih napora ojačanja tržišta, među kojima je poseban fokus bio i na balkanskom regionu, profit nije ostvarivan zadnjih godina. Mađarska Vlada je 2009. preuzela 49% udela a CEO kompanije postao je Martin Gauss, da bi 2010. godine kompanija bila renacionalizovana kada je mađarska državna holding kompanija MNV kupila 95% udela u kompaniji. U decembru 2010. godine Evropska komisija započela je istragu o nezakonitim Vladinim subvencijama za MALEV. U januaru 2012. godine EU je procenila da je data državna pomoć nezakonita i naložila povraćaj sredstava (oko 130 miliona eura).

Tačno 3. februara 2012. MALEV je prekinuo sve operacije nakon 66 godina rada, dugovi su skočili na 270,5 miliona dolara, a Metropoliten sud u Budimpešti proglasio je MALEV nelikvidnim.