Zašto je prizemljen Air Pink uključujući i još dve firme; suspendovane dozvole za sve avio-operacije

EASA (Evropska agencija za bezbednost avio-saobraćaja) je nedavno suspendovala i stavila pod istragu i reviziju dokumentacije najvećeg srpskog biznis avio-operatora Air Pink kao i još dve firme u sistemu Air Emeralds i Star Fly Wings, iz razloga navodnog izbegavanja obaveznog regularnog servisiranja čime su troškovi minimizirani a razlika u zaradi multiplicirana, kao i zbog navodnog falsifikovanja logovanja vremena letenja i da su navodno prevozili određene oligarhe bliske aktuelnom režimu u Rusiji, a navodi nedeljnik Radar. Naime EASA  je pokrenula čitavu istragu zbog navedenog kršenja pravila dok su nihovi predstavnici u koordinaciji sa Srpskim regulatorom za civilnu avijaciju (DCV Direktorat za civilnu avijaciju) prizemljili navedene kompanije. Radar takođe navodi da su ove firme prevozile sumnjiv teret, ali i ruske oligarhe od kojih se jedan navodno nalazi na međunarodnoj poternici, što opet dovodi u pitanje ovakve izjave iz razloga što su bezbednosne stvari ovog tipa u domenu imigracionih vlasti odnosno granične policije koja apsolutno vrši kontrolu protoka putnika i posada pre ukrcavanja. U isto vreme, prizemljenje flote je uzdrmalo i srpske biznismene odnosno vlasnike nekih letelica koja su u najmu, odnosno u operativnom koršćenju kompanije, i koji su pod raznim ugovorima davani na korišćenje, a među njima su i razni privrednici i ljudi iz sveta sporta.

Zbog neadekvatne administracije i navodnog transporta oligarha, EASA je otvorila i pitanje bezbednosti aviona iz flote, a ukoliko se sumnje pokažu realnim, ovo bi bilo ozbiljno kršenje propisa u avio-saobraćaju. Sumnja postoji i na netačnom predstavljanju sati letenja, odnosno njihovim umanjivanjem za regularne servise koji su propisani, dok je zamena skupih delova i redovnih i vanrednih servisa na floti od 19 aviona veliki iznos, takođe navodi Radar. Zatim, postoji i sumnja da su ove kompanije nudile snižene cene letova, znatno niže od konkurencije, tako da, kako još navodi Radar, na osnovu brokerskih sistema za najam letova stoji da je Air Pink ili Star Fly Wings nudio pojedinačni sektor Beograd-Milano po ceni od 4.150-6.500 eura a da je standardna tarifa drugih operatora 10.550- 11.200 eura, a EASA je navodno inicirana od strane jedne francuske kompanije za generalnu avijaciju za damping cene koje stvaraju nelojalnu konkurenciju.

Takođe se navodi, da se u pilotskim krugovima spominje i neuspela prodaja jednog od aviona ove tri sporne firme jednoj švajcarskoj kompaniji, pri čemu su švajcarci posumnjali u ispravnost dokumentacije kupljenog aviona, pa je prvobitni vlasnik, radi izbegavanja spora morao ponovo da ga otkupi, ali po ceni za 3,3 miliona većoj od prvobitne u iznosu od 2,6 miliona eura. EASA takođe sumnja i da su posade, odnosno piloti kompanije upravljali avionima duže nego što je propisano, pri čemu su ti isti ljudi, uključujući i druge zaposlene u zemaljskim operacijama ili operativnim poslovima organizacije suočeni sa gubitkom posla, i sa zatvorenom firmom takoreći preko noći.

Na sve ove navedene situacije srpski  DCV je saopštio da je „Agencija EU za vazdušni saobraćaj 22. februara izvršila audit (inspekciju) u tri srpska operatora u vazdušnom saobraćaju u skladu sa njihovim ovlašćenjima sadržanim u regulativi koja se odnosi na TCO (Third country Operator) čiji sertifikat i poseduju operatori“. Provera ispunjenosti uslova iz TCO sertifikata je u isključivoj nadležnosti EASA, pošto su oni i izdavaoci sertifikata. TCO sertifikat, dakle sertifikat za operativnu dozvolu trećih zemalja, omogućava operatorima iz trećih zemalja (van EU) da saobraćaju u vazdušnom prostoru EU, i izdaje se isključivo na osnovu važećih sertifikata (AOC Air Operator Certificate) a koji u Srbiji ima ovlašćenje da izdaje Direktorat za civilnu avijaciju DCV. Tokom inspekcijskog procesa od kompanija je zatražen pristup internoj dokumentaciji operatora u vezi sa obavezama sa sertifikatom, koja inspektorima nije dostavljena već je dat dodatni rok za kompletiranje istih, pa je srpski DCV na osnovu toga kompanijama uputio zahtev za dostavljanje tražene dokumentacije u roku od tri dana. Shodno tome, Direktorat za civilnu avijaciju je doneo rešenja kojim se stavljaju van snage navedeni sertifikati za sve tri kompanije čime su automatski i izgubile pravo na obavljanje avio-prevoza i vazdušnu plovidbu.

Prilična flota od 19 aviona, doduše raznolikog vlasništva, ali svakako jedinstvena u upotrebi, čeka razrešenja daljeg toka, sa činjenicom da je većina aviona pod tekućim bankarskim obavezama i da im je cena preko noći devalvirala, a bezmalo 100 pilota i još ostalih koji su bili involvirani u operativne tokove, svojim iskustvom (bez ijednog incidenta) i hiljadama sati naleta, verovatno će morati da potraže druge poslodavce ili u Srbiji, a mnogo verovatnije van granica Srbije, dok se u isto vreme nameće pitanje da li je je EASA postupila proceduralno na osnovu duže opservacije ili je u pitanju setovanje konkurencije i razmeštaj tržišta.