Zašto su prozori u avionima otkriveni tokom poletanja i sletanja

Mnogo puta smo bili svedoci nadgledanja kabine i prozora aviona od strane kabinske posade pre poletanja ili tokom spuštanja kada je primetno otkrivanje prozora odnosno zastora radi spoljašnjeg uticaja svetlosti, i dok vas posada ljubazno zamoli da podignete roletne i ostavite prozore preglednim. Naime, podizanje zastora tokom poletanja i sletanja olakšava posadi procenu eventualne spoljne opasnosti ili bilo koje vrste abnormalne situacije, poput požara ili krhotine, a koji bi mogli da ometaju hitnu evakuaciju u takvim situacijama. Ova preglednost spoljašnje situacije pomaže samim putnicima i svakako posadi da ostanu orijentisani ukoliko dođe do iznenadnog udara pri rulanju (dakle pri samom sletanju, odnosno tokom poletnog zaleta) ili neočekivanog prevrtnaja ili iskliznuća aviona sa piste što je nažalost relativno česta pojava, posebno tokom zimskog perioda.

Postavlja se pitanje zašto se zastori na prozorima podižu baš tokom poletanja ili sletanja, a odgovor proističe iz toga da je to najrizičnije vreme odnosno situacija kada može doći do incidenta ili veće nezgode. Imamo primer nedavnog incidenta grčkog operatora Marathon Airlines sa avionom tipa E195 koji je leteo u ime srpskog prevoznika Air Serbia na osnovi lizovanja, gde je prilikom incidenta na poletanju uočena situacija, odnosno zvučni efekat dodira antene na zemlji prilikom neadekvatnog poletanja, a potom i vizuelnih momenata kada su i putnici i posada uočili neuobičajene spoljne efekte.

Prema izveštajima velikih proizvođača komercijalnih aviona, pre svega Boinga i Erbasa, većina fatalnih nesreća ili manjih incidenata se dešava tokom poletanja, prilaza ili sletanja aviona, dok su prilaz i sletanje su veoma složene faze leta, koje svakako postavljaju značajne zahteve posadi, u smislu navigacije, promena konfiguracije aviona, komunikacije sa kontrolom leta, zagušenog vazdušnog prostora (naročito pri velikim aerodromima) kao i pogoršanih vremenskih uslova, a kombinacija svih ovih faktora može dovesti do poremećaja ili nezgode. Ukoliko dođe do prinudnog sletanja, pristupa se momentalnoj evakuaciji, i prva stvar koju će bilo koji član kabinske posade učiniti je da pogleda  kroz prozor odnosno vrata za izlaz u slučaju evakuacije, gde vrata mogu biti blokirana, recimo određenim krhotinama ili bilo kakvim sadržajem, ili čak može doći do požara gde će kabinska posada preusmeriti putnike na čist ili prohodan izlaz. Zato je veoma važno da putnici podignu roletne ili zastore na svojim prozorima, odnosno putnici koji su smešteni do prozora, da bi posada imala jasan pregled spoljnih faktora tokom faza leta, i uz samosvesno ponašanje ljudi primetiti spoljna dešavanja tokom iregularnih situacija.

Iako je otkrivanje prozora čin koji traje sekundu ili dve, to je od susštinske važnosti za posadu prilikom eventualne evakuacije koja je po standardima obučena da je izvrši za maksimalnih 90 sekundi, tako da je najbolje izbegavati potencijalne prepreke za efikasnu evakuaciju. Dobar primer je situacija sa velikim incidentom na aerodromu Tokio Haneda početkom januara ove godine, kada je avion tipa Airbus A350 japanske kompanije JAL potpuno izgoreo, ali je usled perfektne organizacije, svesti i discipline izvršena evakuacija 367 putnika za 90 sekundi bez povređenih osoba.

Iako bi zavese odnosno zastori na prozorima kako je i opisano, trebalo uvek da budu podignuti tokom inicijalnih i završnih faza leta, na avionskoj kompaniji je da eventualno propiše procedure, i od zavisnosti od državnog avionskog regulatora preporuči iste. Primera radi, američka Federalna uprava za avijaciju (FAA) nema konkretnih pravila po ovom pitanju kritičnih faza leta, ali mnoga svetska udruženja kabinskih posada smatraju ovakve stvari vrlo korisnom i efikasnom praksom.