Aerodrom Beograd se ne kotira baš visoko u ovom trenutku

„Belgrade Airport“ kojim upravlja francuski VINCI nije se vinuo visoko, a na osnovu istraživanja organizacije Airhelp, koja inače savetuje, zastupa i unapređuje prava i obaveze putnika u slučajevima poremećaja saobraćaja, raznih vrsta i razloga kašnjenja ili otkazivanja letova, radi informisanja i ostvarivanja svojih putničkih prava, naravno u zavisnosti od razloga iregularnosti i samog avio prevoznika.

Beograd se našao na nepopularnom 190. mestu od 194 rangirana svetska aerodroma, a kako ocenjuje renomirani Airhelp kao 3 najbolja plasirali su se aerodrom Maskat u Omanu, Recife u Brazilu i 3 vazdušne japanske luke. U Evropi je primaran španski aerodrom Bilbao, doduše na 21. mestu, a zatim Helsinki na 26. mestu, i „Leh Valensa“ u Gdanjsku na 28. mestu. Frankfurt kao velika i efikasna luka nije baš zasijao i stigao je na 175. mesto.

Najveću težinu ocene od 60% imala je tačnost letova odnosno on-time performance, a 20% putnika dalo je mišljenje za ovaj segemnt sesije. Tokom istraživanja, 15.800 ljudi je učestvovalo u 58 zemalja i davalo svoje mišljenje o osoblju aerodroma (ponašanje, customer service, učinkovitost, urednost, držanje, stav), zatim vreme čekanja za određenu uslugu (pre svega checkin), pristupačnost i veoma bitna čistoća i održivost aerodroma, kao i ugostiteljski, i svi drugi „retail“ trgovački objekti. Na začelju, na žalost uz Beograd, našla se i Sofija na 187. mestu, Lisabon na 191. i London Gatwick na 192. mestu, dok je Malta ostala na začelju kolone.

Dakle, istraživanja su obuhvaćena na 194 aerodroma, izabrana na osnovu popularnosti i poslovanja među 4000 istraživanja obavljana tokom ove 2023. godine.

Kada je Beograd u pitanju, nažalost, nema baš velikih hvalospeva od strane komentara, blogova, ili nezvaničnih ocena na portalima koji se bave putovanjima, a putnici (i lokalni i tranzitni, domaći, strani, regionalni) žale se na neorganizovanost, lošu infrastrukturu, loš customer service, prosečno ili loše poznavanje engleskog jezika, arogantan stav svih službi, neuredne i nefunkcionalne toalete, nedostatak adekvatnih informacija i širih mogućnosti zabave tokom dužeg tranzita, osim ugostiteljskih objekata, ali i o pograničnoj imigracionoj službi osim izuzetaka ljubaznog i profesionalnog odnosa i komunikacije na engleskom jeziku. Belgrade Airport mora mnogo učiniti na unapređenju svih činilaca, jer sam izbor handling operatora koji će „smanjiti“ gužve i dovesti prtljag u red, zaista nije dovoljan.