Da li Wizzair zadržava bazu u Beogradu (?)

Još uvek se čeka na finalni rasplet događaja u vezi kompanije Wizzair i postojeće baze, koji su zadnjih meseci u žiži interesovanja javnosti u Srbiji ali i u delu javnosti EU. Nakon višemesečnih pregovora kompanije i vazduhoplovnih vlasti Srbije, postoje velike indicije da dođe do pozitivnog raspleta koji bi verovatno zadovoljio obe strane, ali se nadamo i beogradski aerodrom koji se nije posebno oglašavao po tom pitanju, uzimajući u obzir da je posle kompanije Air Serbia, Wizzair drugi prevoznik po udelu saobraćaja u Beogradu.

Nakon višednevnih sastanaka u Briselu, između predstavnika vazduhoplovnih vlasti Srbije i Komiteta EU za civilnu avijaciju (ECAA), i pregovora u vezi beogradske baze poznatog low- costera, na dnevnom redu su bili i bilateralni razgovori između Evropske komisije i Srbije. Radi podsećanja, spor je nastao onda kada je srpski vazduhoplovni regulator odnosno DCV- Direktorat za civilno vazduhoplovstvo doneo odluku o izmenama regulativa prema kojima strani operatori moraju da započinju i završavaju svoju rotaciju odnosno letove u matičnoj zemlji polaska (odnoseći se na 3. i 4. vazduhoplovnu slobodu), čime se doveo u pitanje i nastavak baze ove kompanije u Beogradu sa četiri aviona i preko 200 zaposlenih ljudi, najvećim delom u operativnom sektoru.

Wizzair je naravno, vrlo rezignirano kvalifikovao ove regulative kao diskriminatorske optužujući pri tome srpske vazduhoplovne vlasti za kršenje sporazuma sa ECAA. Sa druge strane srpska strana decidirano navodi da je reč o usklađivanju sa pravima Prvog prelaznog perioda ECAA sporazuma i da nikako nije reč o izguravanju drugih prevoznika sa tržišta odnosno kompanije Wizzair.

Tokom svih ovih sešavanja, naročito zadnja dva meseca, mađarski low- coster je pravio opciju za slučaj negativnog definitivnog rešenja po njih, tako da je za predstojeći zimski red letenja koji počinje 25.10.2027. osigurao slotove za moguće „W“ rotacije iz svoje baze u Budimpešti, što znači da bi avion baziran na tom aerodromu, preleteo do evropske destinacije a zatim napravio povratni let do Beograda i nazad.

Da li će definitivno rešenje doneti smanjenje tenzija, pre svega u javnosti i prema ciljnoj grupi putnika koji koriste usluge iz Beograda na preko 30 destinacija, ili će srpske vazduhoplovne vlasti ostati pri svojim odlukama, a time moguće i uzdrmati tržište sa ponudom niskobudžetnih letova na tržištu i ukupnih cena karata bez obzira na prevoznika, znaće se tokom narednih dana kada budu i ozvaničene odluke sa obe strane.