United uvodi novi sistem ukrcavanja putnika

Američki United Airlines počinje sa novim načinom ukrcavanja putnika, što znači da će „boarding“ prvo počinjati sa putnicima ekonomske klase na sedištima pored prozora, zatim putnici koji imaju srednja sedišta (u konfiguraciji gde su 3 sedišta spojena) a potom i sedišta do prolaza, tako da se na taj način procenjuje da će se uštedeti vreme pri ukrcavanju, i u nekom trenutku modifikovati procedure oko obrta aviona na destinaciji ili u bazi.

Kompanija već neko vreme testira ovaj sistem ukrcavanja, koji je nazvan WILMA (Window Middle Aisle), odnosno za prozore, sredinu i prolaz, na velikom broju destinacija, i na taj način se došlo do zaključka da je prosečna ušteda vremena po letu 2 minuta. Neke druge kompanije su pokušavale da implementiraju i druge sisteme kao što je recimo ukrcavanje po zonama sedišta aviona, ili prioritetno ukrcavanje premium putnika biznis klase, medjutim nije bilo posebnih unapređenja, a opet u zavisnosti i od određenog dela sveta nije došlo do rezultata.

WILMA sistem izgleda daje bolji performans, jer minimizira „uska grla“ tokom bordinga, a ljudima daje vremena da se brže smeste, i to pre svega odlaganje ručnog prtljaga u prostor iznad sedišta. Međutim, treba imati u vidu različite aspekte ovog sistema u zavisnosti od podneblja, strukture putnika (da li putuju poslovno, ili je odlazak na letovanje recimo), socijalnih okolnosti, vrste ručnog bagaža (imajući u vidu „ekspat“ letove sa putnicima koji rade u drugim državama i odlaze u dominicijalnu zemlju i nose gabaritni ručni prtljag koji usporava ukrcavanje), tipove aviona (manji turboelisni recimo ATR72 je manje elegantniji za ukrcavanje nego veći tipovi aviona), zatim treba uzeti u obzir i disciplinu putnika kao i politiku fleksibilnosti određene avio kompanije. Svakako da je moguće sve ovo uskladiti, ali ipak moramo držati odrđenu dozu rezerve.

Što se tiče samog United-a, koji je inicijator WILMA sistema, kompanija ipak neće krenuti u potpunosti na ovaj model i zato se u četvrtoj grupi putnika za ukrcavanje (premium putnici) neće videti promene, kao ni za putnike sa posebnim zahtevima ili prioritetom, osim pri eventualnoj promeni modela putničkog sedišta, već će se sistem postepeno sprovoditi. Kada je recimo United prvi put uveo vrstu ovog sistema devedestih godina, tada još uvek nije bilo toliko prioritetnih putnika bilo koje vrste, a ručni prtljag je bio u granicama standarda. Dakle, i u Americi i u drugim delovima sveta pojačavanjem saobraćaja i porasta broja putnika, kao i evolucijom kompanijskih performansi počelo je i da se uvećava odstupanje od standarda, a bez obzira na naplatu prekomernog ili predimenzioniranog prtljaga, proces ukrcavanja je krenuo inertnom linijom. Sve ovo postalo je noćna mora za većinu prevoznika i nastojanje za smanjenjem operativnih troškova, a pre svega minimiziranjem kašnjenja.

Kompanija United Airlines je uverena da će ušteda od 2 minuta smanjiti kašnjenja i troškove, što putnicima svakako izgleda zanemarljivo. Američka niskotarifna kompanija Southwest ima svoj kuriozitet da je u mogućnosti da izvrši „obrt“ aviona na destinaciji (turnaround operations, iskrcavanje dolazećih putnika i prtljaga, i priprema novih odlazećih) za fantastičnih 20 minuta, i po proceni stručnjaka iz ove oblasti operative avio saobraćaja, to znači da na dodatnih 2 minuta mogu unaprediti poslovanje  tako što će avion posle nekoliko legova biti dodatno raspoloživ u određenom trenutku operative za druge rotacije. Kod Rajanera je taj standard 25-30 minuta, a treba imati u vidu da su to low-cost operatori sa uskotrupnim avionima, a taj obrt kod „redovnih“ prevoznika je ipak vremenski nešto duži, odnosno 40-50 minuta i važi dakle za uskotrupne avione tipa Airbus 320 ili Boing 737. Ako se uzme u obzir da širokotrupni avioni imaju standard dužeg „obrta“ i da čak ušteđeno vreme od 10 ili 15 minuta pri „bordingu“ može biti na dugim linijama apsolutno neznatno, postavlja se pitanje kojim prevoznicima, odnosno tipu flote odgovara ovaj sistem parcijalnog ukrcavanja. Za velike prevoznike poput United-a ili Delte ali i velikih low-cost kompanija poput Rajanera, Jetblue-a ili Southwest-a to je svakako izvrsno unapređenje biznisa i optimizacije flote. Možda je ipak, najoptimalniji način ukrcavanja i zemaljskih operacija, da se prvo ukrcavaju putnici bez ručnog prtljaga, a zatim oni sa jednim ručnim prtljagom ili dodatnim stavkama (muzički instrumenti, korpe za ljubimce i slično), vdok će vreme i operativno iskustvo pokazati efikasnost.