Zaposleni Wizzair-a u Beogradu se obratili resornoj Ministarki saobraćaja, tražeći objašnjenja za budućnost ljudi i kompanije putem nekoliko pitanja

Nakon više zahteva kompanije Wizzair u Beogradu za pojašnjenja u vezi regulatornih izmena pravilnika Direktorata za civilnu avijaciju Srbije (DCV) i zabrinutosti dalje egzistencije zaposlenih, što je svakako uslovljeno prisustvom kompanije u Srbiji.

Oko 200 zaposlenih je poslalo otvoreno pismo resornoj Ministarki saobraćaja Aleksandri Sofronijević za pojašnjenje  regulatornih izmena Pravilnika za izdavanje odobrenja stranim operatorima za obavljanje saobraćaja sa Republikom Srbijom, i odsustva bilo kakvog odgovora koji bi pojasnio namere i odluke srpskog vazduhoplovnog regulatornog tela.

Zaposleni navode veliku zabrinutost svoje egzistencije usled potencijalnog zatvaranja beogradske baze (što bi bio presedan na celokupnom evrospkom tržištu), i navode na svoju moguću primoranost odlaska, odnosno nastavka profesionalne karijere van granica Srbije, što bi im sama kompanija svakako ponudila u nekoj drugoj državi gde je bazirano mnogo više aviona.

Nezadovoljno i zabrinuto osoblje ne traži nikakav poseban tretman kod države, već konkretne odgovore, koji kažu između ostalog, kakve su namere države da zaštiti njihove poslovne kapacitete ukoliko zaista dođe do zatvaranja baze u Beogradu, ali i niz pitanja koja su vezana za državni interes prihodovanja od ove drugo pozicionirane kompanije u Beogradu- porseki prihodi i doprinosi, rešavanje povećane potražnje putnika na tržištu, posebno za vreme i nakon održavanja manifestacije Expo 2027 i na koji naćin misle da reše ponudu niskobudžetnih prevoznika na tržištu obzirom na veliki udeo putnika koji koriste te usluge u Beogradu, kako će se rešiti ćetiri jutarnja termina za polaske prema aerodromima EU, komercijalizaciju aerodromskog parking prostora, logistike goriva i niza drugih usluga vezanih za opslugu i operativnu organizaciju baze.

Da li bi postojale uzročno- posledične konsenkvence ukoliko Srbija zaista ostane pri svom stavu

Nezadovoljno osoblje Wizzair-a se takođe pita- ko će nadoknaditi potencijalne prilične gubitke aerodromskom sistemu VINCI (koji se sve vreme ne oglašava po pitanju aktuelnih dešavanja), ali i lošeg poslovnog ambijenta koji može obeshrabriti aktuelne prevoznike, kao i potencijalne legacy ili low-cost kompanije koji bi možda pokrenuli letove (neki već planiraju) na tržištu.

Sa jedne strane imamo regulativu Direktorata za civilnu avijaciju koji suštinski ne dozvoljava započinjanje rotacije iz Beograda prema aerodromima u EU, već se to mora učiniti opozitnim putem, dakle dolaskom u Beograd i nakon obavljene rotacije se vratiti na dolazeći aerodrom, što je i definisano 3.i 4. vazduhoplvnom slobodom.

Sa druge strane, imamo mogući presedan u evropskoj civilnoj avijaciji, gde se posebno naglašava kompleksnost učestvovanja u protokolu ugovora otvorenog neba. Ukoliko dođe do takve, ne baš željene situacije, treba imati u vidu potentnost velikih operatora koji bi svojim apsolutno redukovanim cenama i eksploatacijom možda većih kapaciteta na linijma za Beogard pokazali superiornost i doslednost sprovođenja evrospkih regulativa, gde je i Srbija naravno involvirana.