I dalje guzve na aerodromu

Guzve i disruptivne situacije poremecaja saobracaja i aerodromskih usluga ne jenjavaju. Aerodrom se jos uvek bori sa tekucim nedacama protoka prtljaga, neispravnosti opreme, registracije putnika, sigurnosnih procesa i velikih guzvi, ali isto tako i neadekvetne optimizacije rada pogranicne policije i saobracaja Er Srbije.

Pored ogromnih napora aerodromskog menadzmenta, i zaista velikog truda svih operativnih cinilaca Er Srbije, nazalost nemamo jasnu i efikasnu sliku protoka i organizacije putnika i prtljaga. S jedne strane su optuzbe nacionalnog avio prevoznika prema aerodromu za neadekvatni hendling a sa druge strane ocigledni realni problemi poremecaja redova letenja na dnevnom nivou. Svakako da postoje ogromni propusti Vansija u optimizaciji ljudstva i vodjenja aerodromkog poslovanja, da li su zaista kvalitetni ljudi postavljeni na kljucnim mestima, da li zaista egzistira koordinacija sa drzavnim institucijama kao sto je preduzece ANB Aerodrom Nikola Tesla za nadzor koncesije i toka upravljanja, odnosno obrazovnog i trening sistema novih kadrova koji se nikako ne mogu obuciti za par nedelja nego je potrebno dugo iskustvo, da li zaista funkcionise ceo sistem operativnog poslovanja, veliko je pitanje. Drzava i resorno ministarstvo sa gospodinom Goranom Vesicem uradilo je kljucnu a i svakako nuznu stvar preuzevsi delimicno konce u svoje ruke kada je u pitanju efikasnost i kvalitetan biznis aerodromskog poslovanja. Cinjenica je da se aerodromi u svetu jako slabo bave operativnim hendlingom odnosno koordinacijom otrpreme aviona i putnika i da to obavljaju hendling agenti i operatori, ozbiljne strucne firme koje u cilju kvaliteta i dobrog biznisa vrlo pazljivo odradjuju svoje grupacije putnika i prevoznika i cargo operacija, a aerodromi se bave gazdovanjem infarstrukture i naravno najvecim delom (preko 60%) retail-om odnosno komercijalnim poslovanjem i maloprodaje i upravljenjem svih vidova komercijalizacije aerodroma i prostora, ali isto tako vrlo su fokusirani na otpremu putnika, prtljaga i aviona preko svojih hub centara, i transfernih cvorista prtljaga i robe, koji objedinjuju operativne elemente i kvalitet gde svakako velikim delom spada i organizacija prtljaga. Na beogradskom aerodromu postoje tri operatora ukljucujuci i Er Srbijin hendling sistem ASGS (Air Serbia Ground Services) koji svakako radi operativnu superviziju i kontrolu kvaliteta usluga aerodromskog hendlera odnosno Vansi hendlinga, i treci hendling operator Skypartner koji takodje ima prilicnog udela u otpremi putnika, prtljaga i samih aviona za odredjene redovne ili carter kompanije. Intervencija resornog ministrastva zajedno sa direktoratom za civilnu vazdusnu plovidbu radi implementacije novih operatora kao zdrava konkurencija efikasnosti je svakako sjajna stvar za aerodrom i zemaljsku operativu svih luka u zemlji, ali isto tako postoje i problemi koji se ne mogu resiti promenom ili povecanjem drugih hendlera kao sto je poremecaj saobracaja u Evropi, vremenske prilike, slotovi itd. Er Srbija takodje pokusava da postavi stvari na pravo mesto a da li je prava stvar, lizovanje aviona bez koncepcije i strategije naseg prevoznika, da li je ogromna ekspanzija linija adekvatna operativnim mogucnostima i ljudstvu, pre svega letackog a i svakako zemaljskog osoblja, veliko je pitanje. Takodje, moramo napomenuti i veliku inertnost u radu pogranicne policije, sa naizgled slabim razumevanjem za aktuelnu situaciju i sa slabom postavkom na dnevnom nivou u optimizacije ljudstva pre svega na poslovima pasoske kontrole.

Aerodrom se pored svih nedaca, suocava i sa drugim problemima van granica nase zemlje, kao sto su vrlo cesti strajkovi raznog osoblja u avijaciji po evropskim aerodromima, poremecaji slicnih razloga kao i kod nas, ali to svakako nije opravdanje za izuzetno losu efikasnost Vansija sa operativnim i tehnickim nedostacima. Cinjenica je da je drzavni intervencionizam doneo inicijalno barem malo koristi u organizaciji operative, ali prave rezultate mozemo videti tek tokom vremena kada se bude pokazala zdrava konkurencija, sa ljudstvom, kvalitetom i strucnim kadrom, optimizacijom zaposlenih i opreme, i obavezne komunikacije izmedju svih cinilaca a pre svega drzave koja se ocigleno vrlo ozbiljno suocila sa problemom, bez obzira sto imamo slicne ili iste probleme sirom Evrope i severne Amerike.