DHL produžava saradnju sa bazom aerodroma Leipzig Halle

Glavno čvorište i baza u Evropi velikog logističkog operatora DHL na aerodormu Leipzig/Halle biće produžena i nadalje, a kompanija je obnovila ugovor sa operatorom aerodroma u Lajpcigu MFAG (Mitteldeutsche Flughafen AG) prema kojem će DHL plaćati sada veće nadoknade za sletanje u svom habu, mada DHL nije komentarisao detalje ugovoranja.

Produženje inicijalnog, ranijeg ugovora do 2053 sadrži sporazume sa pojedinačnim ugovorima koji bi trajali do perioda između 2036. i 2038. godine. Prema novim uslovima, DHL će morati da plaća više novca u utilizaciju kapaciteta, tako da operator aerodroma MFAG trenutno inkasira godišnje 61 milion eura od DHL-a. Međutim, kada novi ugovor stupi na snagu iznos za aerodrom biće veći za oko 20% i iznosiće 73 milioa eura godišnje. Razlika u povećanju iznosa sadrži tri bitne komponente, odnosno povećanje naknada za usluge deicing-a (odleđivanja tokom zime) i povećana infrastrukturna plaćanja kao što je recimo održavanje platforme, kako navodi air cargo news, što je oko 2 miliona eura godišnje, i naknade za noćno sletanje sa znatnim uvećanjem, što bi sve trebalo da generiše dodatnih 10 miona eura u godini. Do sada je recimo DHL plaćao 48 miliona eura za naknade noćnog sletanja, a sa bezmalo 80% ukupnog troška oni čine najveći udeo troška poznatog logističkog avio-operatora, a odnosi se na vreme između 22 i 05.59 časova sledećeg jutra. Do sada su troškovi bili gotovo identični, i za dnevno i noćno sletanje, a novi ugovor drastično povećava troškove noćnog sletanja prema emisiji buke, uz napomenu da DHL ima najveći obim operacija i saobraćaja noću pa je verovatno to uticalo na korekciju cena, a stanovnici okolnih naselja u Lajpcigu već godinama protestuju zbog buke i velikog obima saobraćaja tokom noći.

Drugi kvartal doneo pad profita za 23,9% u odnosu na 2023.

DHL je imao neto profit u drugom kvartalu 744 miliona eura što je 23,9% manje nego 2023. kada je ostvareno 802 miliona eura profita. Ovaj pad se obrazlaže padom globalne ekonomije i smanjene tražnje. Obim vazdušnog i pomorskog cargo saobraćaja poboljšan je u drugom kvartalu, mada se „ne može uočiti široki oporavak globalne trgovine“ rekla je finansijski direktor CFO Melani Krejs, a navodi seebiz.

Operativni profit bio je ispod prošlogodišnjeg nivoa od 1,35 milijardi eura u poređenju sa 1,7 milijardi 2023. godine, dok su prihodi iznosili 20,64 milijarde eura sa blagim povećanjem od 2,7%. Ššto se tiče srednjoročne prognoze kompanije, očekuje se operativni profit između 7,5 i 8,5 miljardi eura.