Načini plaćanja na aerodromima koče uvećanja naplata dodatnih usluga ali i jednostavnost kod putnika

Sistemi plaćanja na aerodromima koče uvećanje dodatnih prihoda za avio kompanije i aerodromske uslužne delatnosti, a već možemo reći zastareli načini naplate čine prepreku ambicijama avio-kompanija da uvećaju svoje, ne baš male iznose prilikom dodatnih izvora finansija, uzimajući u obzir pre svega višak prtljaga, posebne zahteve na letu i slično, piše između ostalog www.tragento.com sa osvrtom na aktuelne situacije na većini aerodroma.

Mnoge avio-kompanije, ne samo u Srbiji i regionu već i u Evropi, suočavaju se sa neučinkovitim metodama naplate i integracije tih tokova. Neka istraživanja su pokazala da avio-kompanije i aerodromi odnosno kompanije za zemaljsku opslugu putnika i aviona, često zavise od klasičnih načina plaćanja ne podržavajući modernije i verovatno efikasnije načine uplate, kao što su digitalni novčanici, QR kodovi ili inetgrisana mobilna rešenja. Pomenuta rešenja definitivno otežavaju napore avio-prevoznika da ponude besprekorno iskustvo kupovine dodatnih ili vanrednih vrsta usluga i time pojačaju svoj priliv.

Ono što je takođe kočnica mnogih prevoznika u raznim regionima uključujući i region zapadnog Balkana, jesu regulative i finansijski standardi u samim zemljama koji dodatno komplikuju krajnju situaciju na licu mesta, odnosno na aerodromu, gde inertnost u prilagođavanju novim tehnologijama ograničava dinamiku ponuda i personalizovanih usluga, što je svakako ključni deo moderne strategije avio kompanija. Bez modernizacije i pojednostavljenja načina plaćanja, avio-kompanije će teško iskoristiti puni potencijal svojih retail strategija u koje se zadnjih godina ulažu ogromni napori.

Dodatne usluge na letu i višak prtljaga doneli udeo od 4% ukupnih prihoda za avio-kompanije

Tokom prošle godine, kao primer se navodi finansijski udeo ukupne naplate viška prtljaga kod avio-prevoznika koji je iznosio više od 4% ukupnog prihoda kod avio-kompanija na globalnom nivou, što znači da su brojke globalno premašile iznos od 30 milijardi dolara nakon pandemije pri naplati ove vrste usluge, dok je prodaja avio karata definitvno dominantna u prihodu čineći 70-80% udela zarade.

Zadnjih godina prodaja avio-karata, naplata viška prtljaga i drugih usluga suštinski je pojednostavljena pa je i transferovana, ili na aerodromske operatore ili outsource pružaoce usluga koji deluju sa putnicima, što opet navodi na kontinuirano unapređenje saradnje između samih avio-kompanija, zatim pružaoca finasijskih usluga i aerodroma kako bi se razvila rešenja koja koja će omogućiti sigurnije, brže i jednostavnije transakcije što je i neminovnost. Uvođenje inovativnih metoda plaćanja, poput biometrijskih i instant načina plaćanja može značajno poboljšati korisničko iskustvo i sigurno pojačati priliv za avio-kompanije ili aerodromske operatore odnosno posrednike u avio-uslugama ali i doneti olakšanje samim putnicima, a pogotovu poslovnim i čestim korisnicima avio-usluga.