Da li su niskobudžetne kompanije na bezbednom nivou

Mnogi međunarodni stručnjaci vrlo često objašnjavaju da li se može ili treba uporedjivati nivo bezbednosti niskobužetnih prevoznika (LCC) i legacy, odnosno redovnih skupljih prevoznika. Odgovori su naravno da nema razloga za zabrinutost i podelu po pitanju bezbednosnih elemenata operativnog upravljanja, i na zemlji i tokom samog leta.

Ukoliko letite „jeftinom“ odnosno LCC kompanijom, definitivno ćete biti uskraćeni za neku vrstu komfora ili luksuza, možda ćete leteti sa udaljenijeg tercijalnog regionalnog aerodroma (recimo Bergamo pored Milana ili Beauvais Paris, Ćampino Rim itd), verovatno će biti manji prostor za noge ili možda manje udobno sedište, verovatno neće biti besplatnog osveženja ili sendviča, međutim jednako ćete biti bezbedni i adekvatno i propisno smešteni, prevezeni (sa vašim prtljagom) i iskrcani po proceduri koja na zemlji jednako zahteva nivo bezbednosti kao i tokom leta, isto kao i da letite bilo kojom drugom „skupljom“ avionskom kompanijom i bez obzira da li je to kratak lokalni let unutar Evrope, ili možda širokotrupni avion duge linije koji isto tako može funkcionisati po biznis modelu niskotarifne osnove. Sve bezbednosne propise postavlja, u svakoj državi, državna uprava za civilnu avijaciju. U Srbiji je to Direktorat za civilnu avijaciju (DCA)  i kao najviše državno regulatorno telo (uz resorno ministarstvo) za bezbednosne, operativne ili komercijalne standarde postavlja, sprovodi i kontroliše sve proceduralne elemente u skladu sa svetskim standardima svetskih vazduhopolovnih institucija (IATA, ICAO, IOSA, EASA itd) koje treba da ispunjava avio prevoznik. Takođe, kao Evropsko regulatorno telo egzistira EASA (European Union Aviation Safety Agency) ili Američki FAA (Federal Aviation Administration).

Dakle putnici trebaju biti spokojni i sigurni uživajući tokom svog putovanja, jer svaki prevoznik apsolutno mora da ispunjava sve bezbednosne elemente vezane za vazdušnu plovidbu, bez obzira da li letite iz Beograda za Dortmund Wizzair-om ili redovnim nacionalnim prevoznikom Air Serbia-om za London Heathrow. Pošto sve kompanije ispunjavaju iste standarde, ne postoji avio kompanija koja je uslovno rečeno bezbednija od neke druge, jer sveobuhvatni propisi bilo kog nacionalnog vazduhoplovnog regulatornog tela zahtevaju odredjenu inicijalnu, redovnu, vanrednu ili periodičnu inspekciju aviona, posade, dokumentacije kao i zdravstvene osposobljenosti. Takođe se vrši stalna inspekcija u vezi sa dokazom strukture, performansi, opreme, održavanja, dizajna, konstrukcije i uslova utovara prtljaga, goriva, putnika i ostalih sadržaja.

Svaki avion bez obzira da li je niskotarifni prevoznik ili redovni prevoznik, mora da ima ojačana zatvorena vrata pilotske kabine u komunikaciji sa kabinskom posadom, a čak i neke kompanije, u zavisnosti od rizičnih područja ili destinacija poseduju i takozvane „vazdušne maršale ili šerife“, odnosno pojačane elemente bezbednosti u ljudstvu koji su pozicionirani među putnicima unutar putniče kabine.

Zanimljivo je dodati, da je po nekim istraživanjima, pozicija sedišta tokom leta, procentualno, sa čak 40% većim šansama da prežive putnici koji su smešteni u sedištima bliže repu aviona, odnosno zadnjoj zoni, u slučaju nesreće, ako se uporedi u odnosu na putnike koji su smešteni u prednjem delu aviona.

Svi ostali činioci niskobudžetnih prevoznika, što podrazumeva ukrcavanje na udaljenijim aerodromskim pozicijama umesto avio mostova, letenje sa udaljenijih aerodroma, besplatno osveženje i prehrana, dodatni troškovi prtljaga ili drugo, spadaju u domen komercijalnih efekata.

Uživajte spokojno u svom putovanju jer su svi prevoznici jednako bezbedni u svojim operativnim poslovanjima.