DC-10 je imao i dvomotornu verziju

Kada je 1970. godine Mcdonell Douglas pokrenuo svoj model, čuveni DC-10, postavio je tromotorni dugolinijski pouzdani avion, pre svega na incijalni zahtev kompanije American Airlines a zatim i United Airlines zbog sve većeg narastajućeg obima saobraćaja u tom trenutku, pre svega unutar SAD i interkontinentalno kako bi se dobio efikasni dugoprugaš manjih dimenzija od modela Boeing 747 Jumbo koji je već bio pokrenut i predstavljao je  „main stream“ globalnih putovanja.

Mcdonell Douglas DC-10 iz Kalifornije se pokazao vrlo uspešnim u svojoj upotrebi, do finala 2014. kada je i poslednji primerak tipa DC-10-30 kompanije Biman Bangladesh otišao u legendu iz saobraćaja. Međutim, ono što je poklonicima civilne avijacije manje poznato, jeste to da je proizvođač čak u jednom trenutku krenuo i sa dvomotornom opcijom kao jedno međurešenje, pre svega domaćeg rasporstranjenog saobraćaja unutar SAD.

Pomeren je treći motor sa repa aviona i ostala je dvomotorna verzija sa  ostavljenim motorima samo na krilima. Uprkos inicijalnom interesu američkih operatora i naporima proizvđača da uzdignu ovu verziju, ostala je samo istorijska činjenica pokušaja pokretanja ovog modela, a tržište i konkurentski proizvođači, pre svega Airbus sa dvomotornim modelom suštinske namene A300 (1972. godine) kao i Boeing nešto kasnije sa takođe efikasnim dvomotornim dugoprugašem još jačeg doleta B767 (1981. godine) učinili su svoje, pozicionirali se na tržištu a Mcdonell Douglas se povukao iz dvomotornog projekta DC-10, dok je opet kanije krajem osamdesetih godina započeo unapređeni projekat modifikovanog, vrlo uspešnog aviona MD-11 čiji je inicijalni korisnik trebao da bude i Jugoslovenski JAT 1990. godine.