Nekada je i Iran Air naručivao supersonični Konkord

Iran Air je svojom tradicijom još od kraja drugog svetskog rata (od 1944.) posedovao flotu aktuelnih aviona u datom trenutku, pa je inicijalna kompanija Iranian Airways Corporation, koja je 1961. preinačena u Iran Air, tokom carskog perioda a zatim i raznih političkih i geopolitičkih turbulencija posedovala flotu od DC-3, pa tokom vremena do Boinga 727 i 707, da bi sedamdesetih godina bila učvrćena svetska i regionalna pozicija sa tada popularnim „džambom“ odnosno Boingom 747 i kraćom verzijom B747SP, a kasnije i sa familijom Airbus 300 i 310.

Već 1971. kompanija je pokrenula liniju iz Teherana za Njujork, da bi krajem sedamdesetih Iran Air bila jedna od najbrže rastućh kompanija u svetu, a glavni kuriozitet predstavlja tadašnja porudžbina dva modela aviona tipa Konkord (Super Sonic Concorde) 1972. godine, čime je Iran Air sebe deklarsiao kao jednu od vodećih i prestižnih kompanija toga vremena sa retkom mogućnošću nekog prevoznika da operiše takvim super modernim letelicama u to doba. Kompanija je ugovorom lizovala prvi model Konkorda od francuske kompanije Air France sa planom linije Teheran-Paris, međutim političke turbulencije i kasnija revolucija 1979. godine, poništile su i zauvek otkazale ovaj projekat kao poslednju porudžbinu nekog operatora u to vreme.