Aerodrom Frankfurt u julu 6 miliona putnika, putnički promet u stagnaciji, cargo u porastu

Aerodrom Frankfurt, odnosno glavni aerodromski operator Fraport objavljuje redovne rezultate prometa i operacija aerodroma, tako da je u julu 2024. kroz Frankfurt prošlo 6 miliona putnika, odnosno 21,8 miliona putnika na svim aerodromima širom Evrope i globalno gde Fraport održava aerodromske operacije sa neznatnim povećanjem od 0,5%. Load-factor odnosno popunjenost kabine bila je na nivou od 86,1%, ali je ukupni bilans, kao i kod većine evropskih i svetskih aerodroma još uvek na nivou ispod perioda 2019. godine, dok je u ovom slučaju 12,7% niži promet nego pre pandemijskog perioda. Broj avio-operacija odnosno registrovanih poletanja i sletanja iznosio je 40.515, što je uglavnom na identičnom nivou kao i u istom periodu prošle godine

Najpopularnije destinacije tokom jula bila su Baleraska ostrva, Portugal i Italija, dok je u dugolinijskom saobraćaju potražnja za letovima ka SAD izuzetno porasla. Većina aerodroma širom mreže Fraporta zabeležila je rast putnika u julu, pa je recimo Ljubljana imala porast prometa za 8,1% sa 161.783 putnika. Fortaleza i Porto Alegre zabeležili su značajni pad od 48,6% u odnsou na prođlu godinu sa 632.104 putnika, a glavni uzrok ovako loših rezultata proizilazi iz obustave operacija i velikih poplava iz meseca maja. Aerodrom Lima u Peruu imao je porast prometa od 12,6% . Grčki regionalni aerodromi, njih 14 kojima upravlja Fraport prijavilo je rast od 3,8% odnosno  6,4 miliona putnika. Burgas i Varna u Bugarskoj imali su pad u prometu za 1,7% sa opsluženih 796.997 putnika, dok je Antalija u Turskoj imala rast od 2,1% na godišnjem nivou sa oko 5,6 miliona putnika. Ukupan broj putnika na aerodromima kojima upravllja Fraport ostao je ostao negde na istom nivou kao i prethodne godine, odnsono sa oo 21,8 miliona putnika.

Cargo saobraćaj je najveće osveženje, kao i kod većine evropskih aerodroma, pa je tako Fraport zabeležio sjajan uspon u teretnom transportu i prevozu pošiljaka, sa uvećanjem od 5% u odnosu na prošlu godinu odnosno sa 172.741 metričkih tona hendlovane robe.