Da li će Wizzair otići iz Beograda do kraja septembra 2026.

Krajem septembra 2026. godine ističe rok za odluku niskobudžetnog Wizzaira- da li će nastaviti svoje operacije iz baze Beograd, ili će se povući i saobraćati po osnovama odluke Direktorata za civilnu avijaciju Srbije, dakle bez započinjanja operacija iz Beograda nego iz nekih od zemalja EU, kako je precizirano regulativom 3. i 4. vazduhoplovne slobode. U tom periodu inače svi operatori vrše kompletiranje svojih redova letenja za naredni, odnosno zimski period koji kreće krajem oktobra, pa će i Wizzair verovatno potvrditi dalje operacije, ili će ih apsolutno revidirati na nekoj drugačijoj osnovi.

U ovom trenutku nema detaljnijih informacija ali ni rešenja kada je u pitanju celokupna situacija oko budućnosti Wizzair-a u Beogradu, osim da je sredinom jula predata peticija od strane zaposlenih srpskom vazduhoplovnom regulatoru i da su, kako dolaze nezvanične informacije, održani određeni pregovori između low-costera i vazduhoplovnih vlasti.

Ukoliko dođe do nepovoljnog ishoda po Wizzair, i ukoliko bude primenjena donesena regulativa u punom obimu i odluci, poznati low- coster će zatvoriti svoju beogradsku bazu i povući četiri stacionirana aviona tipa A321neo, koji bi verovatno bila raspoređeni u neke od okolnih baza kao što su recimo Podgorica, Tirana, Tuzla, Budimpešta ili Skoplje. Zatim bi došlo do takozvanih „W-pettern“ operacija, što znači da avion koji je baziran u nekoj obližnjoj stanici treba da preleti do određene destinacije EU, odakle bi započeo svoju rotaciju prema Beogradu i nazad.

Pomenuta opcija je vrlo kompleksno rešenje, što znači da ne bi bilo rano jutarnjih polazaka iz Beograda prema većini evropskih destinacija, dok operativni avion traži više vremena- prelet do druge destinacije a potom za Beograd i time praktično stvara nemogućnost ranog polaska iz Beograda. Radno vreme posada je takođe potencijalni problem jer preduge rotacije ili nepredviđene situacije kašnjenja ograničavaju posade za obavljanje dužnosti. Treba napomenuti i duže rotacije koje vremenski stvaraju rizik od redovnosti letova (npr. letovi prema skandinavskim destinacijama), i time ograničavaju kompaniju u operativnoj organizaciji flote i ljudstva.

Porast cena karata predstavlja tržišnu pretnju i moguće smanjenje ukupnog broja putnika

Potencijalni porast cena karata takođe predstavlja tržišnu pretnju, iz razloga dodatnih operacija i faktičkog porasta troškova. Treba napomenuti da većina low-cost prevoznika, uključujući i Wizzair ima „svoju publiku“ odnosno manje ili više redovne putnike, koji iz određenih razloga većinski koriste usluge niskobudžetnih prevoznika, pa se postavlja pitanje čije usluge će ti putnici nadalje koristiti i pod kojim uslovima, odnosno da li će ti putnici koristiti usluge beogradskog aerodroma koji se nije oglasio po aktuelnim pitanjima ili će potražnja putnika preći na neke od aerodroma okolnih zemalja?

Ukoliko Wizzair na ovaj način redukuje svoje operacije, i automatski poveća cene karata, moguće je da će tržište pretrpeti porast cena karata, uključujući sve ostale prevoznike u Beogradu, koji bi možda i povećali svoje kapacitete odnosno ubacili veće tipove aviona i time praktično pokupili veliki deo putnika pod „korektnim“ cenama uz upitnu regulaciju tržišta.

 Međutim, to ne znači da će Wizzair napustiti tržište Srbije i ne mora da znači da bi došlo do drastičnog povećanja cena karata ukoliko kompanija principijelno ne izvrši neku vrstu internih subvencija. Avioni bi svakako imali svoju funkciju u okolnim zemljama, ali je veliko pitanje budućnosti gotovo celokupnog broja lokalno zaposlenih, pre svega članova kabinske posade.