Novi EES sistem pri ulasku u EU usporava protok putnika- da li propušteni letovi mogu biti podržani regulativama o zaštiti putnika

Novi sistem kontrole putnika u EU uveliko izaziva probleme, zastoje i posledično kašnjenja putnika na svoje letove, odnosno konekcije koje ih čekaju za dalje putovanje. Sistem EES odnosno Entry/Exit system počeo je da se primnjeuje postepeno još u oktobru. Na evropskim aerodromima, koji su u priličnoj meri opremljeni i tehnološki adaptirani- putnici iz Velike Brotanije, SAD, odnosno trećih zemalja kojima nije potrebna viza, uključujući i Srbiju, imaju obavezu obrade podataka koji traju određeno vreme, odnosno nekoliko minuta, gde se podrazumeva i fotografisanje, otisci prstiju i beleška biometrijskih podataka. Uzimajući u obzir da se ogroman broj putnika prvi put susreće sa ovakvim procedurama, to izaziva velike zastoje, redove i opštu nervozu jer dolazi do neplaniranih i neželjenih situacija gubitka leta i slično. Narednih meseci bi trebalo da sistem bude uveden na većem broju aerodroma, sa planom da do 10.aprila 2026. svi Šengenski aerodromi budu u mogućnosti operativne primene.

Organizacija ACI (Airport Council International), odnosno Međunarodni savet aerodroma, traži hitno pojednostavljenje ili minimiziranje procedure uvođenja ovog sistema obzirom na višesatna čekanja koja su zabeležena na mnogim aerodromima. U ovom trenutku, svaki 10. putnik, u proseku, ima obavezu prolaska kroz EES proceduru, ali se početkom 2026. očekuje da taj broj poraste na čak 35% putnika. ACI upozorava na velike gužve, posledičnu neefikasnost rada zemaljskih službi ali i ugrožavanja bezbednosti, kao i nepredviđenih haosa na aerodromima. Sa druge strane, predstavnici Evropske Komisije odbacuju ovakve tvrdnje sa potvrdom funkcionisanja sistema bez ikakvih poteškoća.

Kakva su prava putnika u nepredviđenim slučajevima iregularnosti

• Putnici van Šengen zone koji tranzitiraju na aerodromima unutar EU moraju pristupiti EES proverama, dok oni koji tranzitiraju ka destinacijama koje nisu u Šengenu- ne prolaze ovakakv vid kontrole, odnosno putnici čija je finalna destinacija u EU svakako pristupaju EES kontroli. Ukoliko putnik poseduje vezanu kartu sa čak nekoliko sektora unutar karte, u slučaju propuštanja leta ili gubitka konekcija, prevoznik će biti u obavezi da zbrine putnika prvom sledećom opcijom (involentery rebooking) uz eventualno obezbeđenje osveženja, hrane ili čak smeštaja. Ukoliko putnik poseduje odvojene karte, operativni prevoznik je odgovran samo za sektor koji je u karti naznačen. Dakle, ukoliko je druga- odvojena karta predviđena za sledeći let drugim ili čak istim prevoznikom, kompanija nema obavezu zbrinjavanja putnika.

U slučaju propuštenog leta ili konekcije, putnici bivaju obeštećeni sa iznosom do oko 400 eura, što podrazumeva lične neplanirane troškove, ali treba imati u vidu, u čestim slučajevima, da osiguranje ne pokriva troškove ukoliko je nedovoljno vreme između dva leta (imati u vidu tzv. MCT Minimum Connceting Time) tako da je dobar savet- kupiti vezanu kartu ukoliko je više letova u pitanju, konsultovati svog agenta da predvidi malo više vremena prilikom rezervacije između dva leta i birati tranzitne aerodrome sa eventualno manjom verovatnoćom gužvi. Ovde nikako ne treba uzimati u razmatranje neke druge oblike iregularnosti- kao što su vremenske prilike, štrajkovi, ratna stanja i drugo jer u tom slučaju avio-komopanije nemaju obavezu pokrivanja troškova, što je vrlo bitno za putnike da znaju.