Nova 2024. nam donosi nove avione, nove aerodrome, tehnologije i putnički komfor

Jos uvek aktuelna unapređena i pomalo turbulentna 2023. godina unapredila je prosto gledano putovanja, došlo je do otapanja stegi kao posledica covida, mediji su olabavili opšti pristup saopštenjima, samopouzdanje novog talasa uživanja i putnih blagodeti ja na vrhuncu, a sa druge strane, avio tehnologija doživljava svoju katarzu, sve opcije uskotrupnih i širokotrupnih svetskih „zmajeva“ pušteni su u upotrebu, dalji razvoj napreduje, Alijanse se učvršćuju, kompeticija nikad viša, aerodromi u zamahu, srednje-istočni odnosno zalivski aerodromi su na vrhuncu a planovi se šire, promet putnika u Aziji preuzeo je definitivno globalni primat, a cargo saobraćaj koji je bio prilično na nižem „letačkom i komercijalnom“ nivou sada polako uzdiže krila.

Svetski putnici, širom planete dakle, leteće prilično novim letelicama sa savršenom tehnologijom ali i adekvatnim proširenim komforom, „raštrkanost“ novih aerodroma promeniće igru u nekoliko ključnih svetskih regiona iako će neke linije i avioni biti odloženi za kompletiranje do 2025. ili čak duže zbog globalnog problema lanca snabdevanja koji muči i najmanje i mega operatore i njihov kontinuitet.

Pomenimo novi mega aerodrom Abu Dhabi, bazu i „dom“ Etihad Airways-a, koji je u potpunoti otvorio svoje kapije tek krajem 2023. nakon dosta kašnjenja, mada će svakako sada i nadalje pružiti putnicima Etihada poboljšane veze, sjajan prijatniji prostor za putnike i salone u skladu sa razvojem ove kompanije u 2024. godini. U Los Anđelesu (LAX) automatizovani sistem za kretanja ljudi i povezivanja terminala, parking prostorima, metro i železničke infratrukture iziskivali su oko 5 godina završetka finalno u ovoj godini, a svi činioci aerodroma nadaju se smanjnjima opštih gužvi.

Širom sveta su transparentni samoproklamajući aerodromski sistemi za efikasniji protok putnika ali i prtljaga, više unapređenih skenera koji omogućavaju komforniji prolaz preko „security“ linije, dakle bez skidanja cipela, kaiševa, tečnosti i ostalih ličnih sadržaja. Mnogi aerodromi kao recimo Singapur ili Frankfurt imaju unapređene sisteme za skener lica i tri puta brži protok putnika od šaltera za registraciju, preko imigracionih formalnoti do adekvatnog izlaza za let, tako da na taj način ubrzavaju ukrcavanje, a procene kažu da je ušteda po letu sa 150 putnika čak i oko 10 minuta, dok su neki prevoznici kao recimo američki United uveli efikasni sistem WILMA (Window Middle Isle) kao sukcesivni sitem ukrcavanja po redu sedišta, prozor-sredina-prolaz, što predviđa značajnu optimizaciju operacija.

Novi trend u operativnoj upotrebi , jesu „manji uskotrupni avioni za duže linije“, a savršeni primer je recimo evropski Airbus A321XLR iz NEO familije (extra long range) koji prevaljuje oko 4700 nautičkih milja za oko 9-10 sati, i manjim dimenzijama i jednostavnijom operativnom upotrebom ekonomski optimizira dugolinijsku flotu zainteresovanih korisnika. Ovaj avion, je doduše posle dosta kašnjenja definitivno planiran da uđe u upotrebu tokom naredne 2024. godine, a procene predviđaju dupliranje ili tripliranje frekvencija u odnosu na širokotrupne rođake sa izuzetno udobnim sedištima i IFE tehnologijom tokom leta.

Tokom zadnjih meseci zaključno sa krajem godine, Airbus je pokrenuo svoj Airbus A321neo u velikom zamahu, nedavno je Italijanska ITA Airways dobila svoj prvenac A321neo i plasirala ga na najvažnije rute, u decembru je holandska Transavia kao deo grupe Air France-KLM takođe dobila ovaj odlični uskotrupac, turski low-coster pohvalio se ponosom iz Tuluza koji je sišao sa proizvodne trake koja je pripadala slavnom A380 a sada je u upotrebi za vrlo traženi A321neo. Plan Airbusa sa svojim fabrikama u Alabami, Tjanđinu Kini i Hamburgu je da pravi 75 aviona mesečno do 2026.

Nekoliko prevoznika ponosno je primilo svoje prvence, Airbus modele A350-1000 odnosno 900 kao što je recimo Japanski JAL i koji bi trebalo da krene na ruti za Njujork odnosno Dalas, sa luksuznom prvom klasom i izolovanim zvučnim efektima, zatim komfornom biznis klasom i prostranom ekonomskom klasom. Nemačka Lufthansa u međuvremnu treba da predstavi svoju Allegris generaciju proizvoda, dakle ambijent nove novog iskustva u prvoj , biznis, premium i ekonomskoj klasi, doduše sa priličnim kašnjenjem.

Air India, novi sistem, novi koncept, nova strategija sve ono što čini ovog indijskog operatora savremenim prevoznikom, sa pre svega novim identitetom, bojama, uniformama, jednom novom energijom ali i “zlatnim” avionima Airbus A350 koji će biti okosnica novog početka ove kompanije. Emirates Airline iz Dubaia plasirao je takođe novi A350 sa takođe vanerijskim sedištima koji će krenuti od sredine 2024. kao adekvatna zamena sada već vremešnih Boinga 777. Airbus će krenuti sa povećanjem isporuke svojih NPS New Production Standard A350 sa malo ažuriranom kabinom, a za putnike to znači da postoje tanji bočni zidovi sa dodatnim komforom, i više prostora za posadu sa svojim uslužnim operatibnim poslovima i delovima za odmor.

Kuriozitet je svakako Air New Zealand sa svojim planovima koji će se lansirati ove 2024. godine, odnosno postaviti krevete Skynest na letovima za Njujork i Čikago sa šest kapsula koje će omogućavati putnicima apsolutni komfor dok će ta usluga biti na ceni od oko 400-600 dolara za četvorosatno korišćenje.

Nakon pandemije putnici su globalno postavili neke svoje primedbe korisničkih iskustava, zbog stalnih “nekakvih” radova i konstrukcija po aerodromima, pogrešno rukovanje, isporuka ili kašnjenje prtljaga i slično, a kompanije predviđaju ulaganja u zadnje delove aviona sa većom udobnošću tokom leta, elegantnijom estetikom i besplatnom konekcijom, a zaključak je jednostavan, aviokompanijama je veoma važno da isporuče opipljiva, relevantna poboljšanja koje će ljude animirati da više lete, a aerodromski operatori efikasnost protoka, regularan prtljag i zabava kao jedinstveni imeprativ.