Pan Am neboder na Menhetnu- jedan od simbola mlaznog doba

Krajem pedesetih godina prošlog veka, pre svega u Americi je krenula takozvana „Mlazna era“ dolaskom na scenu tada impozantnog i popularnog mlaznjaka Boing 707, pa je u tu svrhu Pan American 1960. godine na aerodromu JFK Kenedi otvorio tada izuzetno moderni i prestižni terminal namenjen pozicioniranju najnovijih aviona Boing 707 a kasnije i Jumbo Boinga 747, odnosno protoku putnika kojih je šezdesetih bilo sve više na avionima raznih prevoznika, a pre svega Pan Americana. Takozvani terminal „Worldport“ bio je jedna od glavnih atrakcija i simbola tadašnjeg mega svetskog prevoznika, dok su i mnogi filmovi bili nezamislivi bez scena snimljenih na ovom zdanju.

Takođe jedan od važnih i atraktivnih simbola kompanije Pan Am kao predstave moći i slobode, bio je i neboder odnosno sedište kompanije Pan Am u Njujorku na 200 Park Aveniji, koju je kasnije, 1984. godine otkupila i Metropolitan Life Insurance kompanija za 400 miliona dolara. Neboder je izgrađen 1963. godine, i u to vrme bila je najveća poslovna zgrada, koja je i zvanično otvorena 7. marta 1963. godine. Lobi zgrade krasili su motivi Njujorka i avijacije, među kojima je postojao čuveni mural „Manhattan“ ili skulptura Ričarda Lipolda  pod imenom “Flight“. Čak i do današnjeg dana, ova zgrada spada među 100 najviših zgrada u SAD.

Na visini od 59 spratova, (Pan Am je koristio zgradu od 4. do 51. sprata) egzistirali su razni nivoi mendžmenta, sektori, odeljenja, komercijalni delovi i slično, a u isto vreme i veliki broj restorana i kafeterija sa nacionalnim motivima globalne kompanije poput engleskih pabova, italijanskih kafeterija sa espresso kafom ali i bavarskih snek-barova. Određeni spratovi imali su i svojstvene sadržaje pa je tako četvrti sprat nebodera imao svoje službe kao što je bila Cargo služba, Elektronski razvoj u to vreme, spoljni oditi, obračun putnih dokumenata, sedište rezervacionog sistema Sabre i kancelarije za statistiku. Na petom spratu je recimo, postojala velika italijanska kafeterija, zatim Monitoring i komunikacije, telefonska centrala, finansijska odeljenja, telefonka prodaja itd, dok su na pedesetom spratu bile situirane kancelarije za  pravne stvari, ugovore svih vrsta, unutrašnja kontrola i finansije.

Pedeset prvi sprat bio je „krov sveta“ sa kancelarijama vrha menadžmenta, pa je tako postojala i kancelarija za opšte komunikacije, za Inženjering i tehničko vođstvo kompanije, kompletan menadžment zadužen za tržište Njujorka i okolnih oblasti i centri za sve vrste logistike i snabdevanja. A veoma važan kuriozitet, bilo je pokretanje helikopterske veze između centra kompanije (Pan Am je imao ugovor sa operatorom NewYork Airways helikopterom tipa S-61) i aerodroma Kenedi (JFK), Laguardia (lga) i Njuark (EWR) sa krovne platforme zgrade povezujući ove aerodrome sa centrom kompanije i samog Njujorka, sa 20 dnevnih frekvencija ka aerodromkim terminalima, gde je trajanje leta bilo svega 10 minuta i predstavljalo je veliki kuriozitet i atrakciju. Međutim ova šatl linija bila je neprofitabilna i ubrzo je prekinuta, da bi se 1. februara 1977. godine ponovo pokrenula i nakratko trajala do 16. maja kada je neslavno jedan helikopter i nastradao.