Air Serbia: još dva širokotrupna A330-200 u floti; ekspanzija ka Kini

Državna avio-kompanija Air Serbia najavljuje unapređenje dugolinijske flote dolaskom još dva širokotrupna aviona tipa Airbus A330-200, najavljuje Ministar finansija u aktuelnoj Vladi Siniša Mali na održanom Biznis forumu na Kopaoniku, sa napomenom otvaranja već najavljivanih linija za Šangaj (PVG)  i Gvangdžou (CAN). Kompanija trenutno leti samo na jednoj ruti u Kini za Tjanđin, međutim uskoro možemo očekivati i novo povezivanje sa navedena dva grada koji su inače centri biznisa, finansija i sajamskih dešavanja. U Americi, Air Serbia leti za Njujork (JFK) i Čikago O’Hare (ORD), dok je uz nedavne najave države i Ambasadora u SAD Marka Đurića, vrlo izvesna linija i za Majami (MIA), što bi značilo da uz Poljski LOT, srpski prevoznik ima šansu da jedini direktno povezuje region Istočne Evrope sa Floridom.

Avion tipa Airbus A330-200 već nekoliko godina uspešno obavlja dugolinijski saobraćaj sa očekivanim unapređenjem mreže, međutim nivo ekonomske isplativosti lizovanja ovog već pomalo zastarelog i prevaziđenog modela, za koji kompanija čvrsto postavlja planove i inicijative, gde je veliki rizik tako smelog ulaska u „long haul“ operacije, ostaje veliko pitanje, uz sva nadanja dobrog i zdravog razvoja mreže linija i same flote. Sledeća dva lizovana aviona ovog tipa A330-200 bi trebalo da stignu u julu i septembru, takođe najavljuje Siniša Mali. On je istakao i da je sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom ogromna izvozna šansa za Srbiju, da se moraju otvarati nova tržišta i treba biti svestan trendova rasta, svakako sa činjenicom da je EU dominantan partner. Međutim, kada je organizacija avio veza u pitanju, imamo situaciju da je Kina smanjila dozvoljenih dva slota za Tjanđin srpskom avio-prevozniku, i saobraćaj je redukovan na samo jedan nedeljni let (počevši od 24. februara), i da ostaje da se vidi kada i u kojoj meri, odnosno brojem frekvencija i projektovanog cargo saobraćaja, srpski nacionalni prevoznik može da prevaziđe i mnogo ozbiljnije operatore recimo iz Evrope koji imaju ograničeni broj frekvencija i evoluiranja saobraćaja ka Kini.

Kina svakako forsira ili limitira određene aerodrome, tako da je recimo Poljski LOT koji ima standardno dobre avio konekcije sa Kinom zadržan da nastavi operacije sa aerodroma Beijing Capital bez planiranog i nameravanog pomeranja na novi moderni aerodrom Daxing, kao i redukcija broja raspoloživih mesta na rutama ka Kini, dok sa druge strane postoji priličan trend unapređenja i povećanja frekvencija širom Evrope iz Kine od strane kineskih kompanija na putničkim i cargo linijama (sa najmodernijim flotama aviona tipa recimo Airbus A350 ili Boeing 787).

Ostaje da se vidi da li Air Serbia može, i operativno i tržišno da isprati ovo zahtevno tržište, sa svojom flotom od buduća četiri dugolinjska aviona.