Šta propisuje IATA u slučaju povreda ili drugih neprijatnosti u avio-transportu

Međunarodna asocijacija avio-prevoznika, IATA (International Air Transport Association) propisuje odštetu putnicima ukoliko su pretrpeli neku traumu ili povredu na letu usled neželjenih situacija, što smo na žalost bili i u prilici da vidimo u poslednje vreme, ali realno gledano, usled izuzetnog omasovljenja avio prevoza u celom svetu, razni problemi nastaju čak i na dnevnoj bazi, čemu naravno ljudski faktor vrlo često i ne može da utiče usled prirodnih pojava poput nedavnih turbulencija, ali naravno sa preventivnim i profesionalnim delovanjem zaštite i mera predostrožnosti. Eventualna odšteta, u slučaju problema kao što je to bio nedavni događaj sa singapurskim avionom i putnicima, može se dodeliti, kako kažu stručnjaci iz oblasti prava civilne avijacije, dok se istraga ne završi, a ti procesi mogu teoretski gledano trajati i godinama, mada putnici koji su pretpeli neku vrstu fizičke ili psihičke traume, mogu tražiti odštetu tokom vremena pa čak i u periodu nakon dve decenije.

Montrealska Konvencija MC99

IATA je postavila standarde na osnovu Montrealske konvencije, tačnije konvencije MC99, koja propisuje međunarodni sporazum koji reguliše globalnu odgovornost avio-kompanija u slučajevima smrti i povreda putnika. Ovaj ugovor nastao je 1999. godine kako bi se uspostavio jedinstveniji skup politika i procedura avio-prevoznika koje mogu zaštiti putnike i u isto vreme pozivati kompanije na odgovornost prema IATA regulativama. Deo porazuma ove vrste predviđa da putnici koji pretrpe povrede izazvane avio-prevoznikom mogu povratiti sredstva u iznosu i do 170.000 dolara, kaže IATA. Ovaj sporazum MC99 kreiran je tako da bude jedinstven, univerzalni ugovor za regulaciju odgovornosti avio-kompanija širom sveta. Ova konvencija iz 1999. suštinski balansira interese putnika i prevoznika i ne nameće veštačka ograničenja za nadoknadu u slučaju smrti ili telesne povrede na letu nekog prevoznika.

Ova konvencija MC99 iz 1999. godine, odnosno Montrealska Konvencija, utvrđuje odgovornost avio-prevoznika u slučaju smrti ili povrede putnika, ali i uslučajevima kašnjenja, oštećenja ili gubitka prtljaga ili robe u isto vreme. Ovaj sporazum objedinjuje sve različite režime međunarodnih sporazuma koji pokrivaju odgovornost avio-kompanija sa inicijalnim razvojem još od 1929. godine kada je i pokrenut sistem zaštite putnika kroz tadašnju Varšavsku konvenciju. Ova konvencija štiti putnike širom sveta, pokriva štetu afektovanu na zdravlje ili prtljag putnika, uključujući i situacije odloženih i otkazanih letova. Međutim, za razliku od propisa kao što je propis EU takozvani EC261 koji daje jasne smernice o iznosima nadoknade, sporazum MC99 reguliše opšta prava bez preciznih iznosa koji zavise od slučaja do slučaja. Montrealska konvencija takođe ne specifikuje iznose kompenzacije u slučajevima, recimo, prijave oštećenog prtljaga ili troškove hotela na nekoj destinaciji usled problema u avio-prevozu (izuzetak je ako se vaš grad polaska i dolaska nalaze u istoj zemlji a ruta imala planirano zaustavljanje u drugoj zemlji sa razlikom direktnog leta bez tranzita koji se smatra domaćim i ne podleže konvenciji), mada je maksimalni iznos za ovu vrstu nadoknade do 7.000 dolara, dok je iznos za usko gledano probleme sa oštećenim ili izgubljenim prtljagom postavljen na 1.700 dolara, naravno uz poštovanje vremenskih ograničenja što znači da se prijava mora izvršiti momentalno.

Značenje Montrealske konvencije za putnike

Ukoliko putnici dokažu izgubljeni novac, otkzivanje leta, gubitak prtljaga, povredu na letu, pretpljeni bol i slično, Montrealska konvencija kaže da putnici imaju pravo da traže svoj povraćaj novca, a vredi ponoviti da konvencija MC99 ne nudi isti nivo zaštite putnika u vazdušnom saobraćaju kao Evropski propis EC261, mada je aktuelno priznaje 135 zemalja, odnono sve zemlje EU i većina članica UN gde spada naravno i Srbija, a to znači da stvara dobar osnovni standard zaštite koji se primenjuje na skoro sve redovne i čarter međunarodne letove.