Francuska će moguće ponuditi master plan za Aerodrome Crne Gore

Francuska bi mogla da ponudi izradu master plana vrednog do 3 miliona eura Vladi Crne Gore, kako se najavljuje, sa kojim bi se na osnovu međudržavnog sporazuma finansirao projekat revitalizacije crnogosrskih aerodroma, što je već suštinski i započeto od strane države i Premijera lično koji je na čelu tima.

Ukoliko država prihvati francusku ponudu finansiranja plana a koji bi radila neka od francuskih kompanija, izrada bi tekla brže i efikasnije, ali bez mogućnosti da neka kompanija iz druge države učestvuje u takvom procesu, dok Crna Gora ne bi raspisivala javni postupak za izradu plana.

Treba napomenuti da bi Francuski ulazak u izradu master plana verovatno bio dobar izbor obzirom na internacionalno afirmisane kuće u sektoru avijacije i aerodroma, a pri tome Grupa ADP i VINCI airports vode aerodrome širom sveta sa preko pola milijarde putnika.

Novi master plan za čiju izradu bi bilo potrebno do 18 meseci treba da odgovori na veliki dijapazon pitanja usmerenih na aerodrome u Tivtu i Podgorici, odnosno projekciju razvoja do 2050. godine, uzimajući u obzir pre svega potrebne investicije, njihovu realizaciju, troškove i načine finansiranja, odnosno kompletnu strategiju civilne avijacije Crne Gore.

Pojedini izvori smatraju da bi Francuska bila dobar izbor iz razloga simbioze četiri glavna elementa, pre svega jake aerodromske industrije, jaki obrazovni sistemi u okviru vazduhoplovne industrije, razvijena državna i finansijska podrška inetrnacionalnim projektima i direktna kompaktibilnost sa evropskim regulatornim i infrastrukturnim okvirom, a Francuska kao takva može dobro doći i kao partner dugoročnog razvoja avijacije odnosno aerodromskog sektora u Crnoj Gori.

Mogući EU paket finansiranja od 350 miliona eura

U isto vreme se unutar Evropske komisije razmatra mogućnost pomoći Crnoj Gori radi unapređenja aerodroma u Podgorici i Tivtu, što bi nezvanično moglo da bude 150 miliona eura bespovratnih sredstava odnosno 200 miliona eura povoljnih kredita, što je i veći iznos od prethodno ponuđenog koji je predstavio južnokorejski potencijalni koncesionar (Incheon International Airport Corporation). U tom slučaju država bi još jednom potvrdila svoje odustajanje od koncesija uz samostalni razvoj i osveženja aerodroma.

Da bi država dobila ova sredstva, potreban je naravno prethodno pomenuti master plan koji bi definisao i usmerio precizne pravce razvoja, što nije nimalo jednostavnan put, imajući u vidu između ostalog i fizička ograničenja aerodroma u Tivtu. Ukoliko država obezbedi sredstva uz pomoć EU, u tom slučaju celokupna priča zaista ima smisla i ne treba sumnjati u efikasnost unapređenja, međutim ukoliko slučajno propadnu ovakvi planovi, u javnosti se pominju i ponude nekoliko privatnih investitora iz Crne Gore.

Podgorica bi trebalo da dobije novi putnički terminal, rekonstrukciju i proširenje platforme za prihvat aviona i protok operacija, kao i rekontrukciju odnosno produženje piste.

Tivat bi trebao da dobije novi terminal, povećanje platforme i rulne staze uz rekontrukciju piste.

Dobar primer ovakvih poduhvata bilo bi iskustvo Dubrovnika, koji ima odprilike obim operacija kao Podgorica i Tivat zajedno. Svojevremena modernizacija aerodroma Dubrovnik bila je vredna oko 225 miliona eura, pri čemu je finansiranje od strane EU dostiglo nekih 158 miliona eura, a aerodrom time dobio kompletan moderan kompleks koji je uključio rekonstrukciju piste, rulnih staza i pozicija za avione, kao i sve ostale elemente savremenih operacija, bezbednosti i postavku novih avio- mostova za ukrcavanje.