Iran Air bio u mega porudžbini za Airbus 2016.- A380 bio ugovoren

Iran Air je svojevremeno, tačnije ne tako davno 2016. godine bio u finalu kompletiranja ugovora o nabavci Airbus aviona vredan u tom trenutku 25 milijardi dolara, ali je narudžbina otkazana zbog problema sa potencijalnim budućim embargom prema Iranu i u isto vreme nabavke rezervnih delova za eventualno uzete avione. Ova mega porudžbina sadržala je veliki broj Airbus aparata, odnosno 16 aviona super-jumbo A380, zatim 16 aviona A350-1000 XWB, 27 aviona A330 serije 200 i 300, 18 aviona A330-900neo i 21 uskotrupnih A320ceo i 24 A320neo modela (u kombinaciji sa A321) koji bi lansirali ponovo iranskog prevoznika na izuzetno konkurentku poziciju bliskog istoka u kompeticiji sa zalivskim kompanijama počevši od 2017. godine, međutim situacija je išla drugim putem.

Iran Air i Airbus su u to vreme, u januarau 2016. potpisali čvrst ugovor o nabavci navedenih aviona, sa zadovoljstvom koje je obećavalo ponovno prisustvo i obnovu kompanije. Ugovor je uključivao obuku pilota, aerodromske operacije vezane za flotu i upravljanjem saobraćajem. Sporazum o nabavci podlegao je i dozvolama Kancelarije za kontrolu inostrane imovine američke vlade (OFAC) dodeljene tokom jeseni 2016. a bile su potrebne za proizvode koji sadrže 10% ili više tehnološkog sadržaja SAD. Airbus je svakako nastavio da deluje u potpunosti u skladu sa OFAC licenci. Sporazum je pratio implemetaciju zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije, povezanih pravila i uputstava uključujući nove narudžbine komercijalnih aviona kao i sveobuhvatni paket civilne avijacije. Airbus je kao vodeći svetski proizvođač ponudio celokupni asortiman obuke pilota, održavanja, razvoj usluga vazdušne navigacije kao i aerodromskih i letačkih opearcija, a sve to uz raspon aviona kapaciteta od 100 do 600 sedšta (A380).

Međutim, prethodne decenije nisu bile blagonaklone prema iranskoj avio-kompaniji, a dalja ograničenja su značila da je flota izuzetno stara, čak znatno iznad proseka konkurenata za oko 24 godine, mnogi avioni bili su prizemljeni zbog nedostatka delova, a vrlo unosna tržišta, pre svega SAD, bila su nedostupna, dok u isto vreme nije moguće bilo točenje goriva u Evropi. Podizanje sankcija 2015. značilo je svetlost za kompaniju, remont flote i dopunu goriva po Evropi.

Najveći problem u datom trenutku bile su bankovne garancije koje nisu bile voljne da podrže ovaj veliki ugovor jer su smatrale da bi se sankcije ponovo mogle pojaviti prema Iranu, a bez kompletiranja avansa odnosno plaćanja aviona, Airbus nije bio voljan da krene u proizvodnju i dalju isporuku. Airbus je isporučio svega tri aviona (2 A330 I 1 A321) poklapajući se sa američkim izborima 2016. kada su obnovljene sankcije Iranu. Airbusov aranžman nije tehnički otkazan, već se verovatno čeka razvoj situacije u regionu. Iran Air je kompanija sa priličnom tradicijom, a uz to je takođe neuspešno realizovala opciju za kupovinu Konkorda 1973, godine u zenitu svoje slave, a kasnije je decenijama pokušavala da ostvari značajniji performans na svetskom tržištu kombinovonom flotom Boinga i Airbusa, kao i regionalnih ATR aviona.