Nedostatak kiseonika u avionu (hipoksija), iskustvo i preventiva

Letenje avionom je u današnje vreme gotovo deo svakodnevnice bez obzira na razloge puta, prilično je dostupno a preko 4 milijardi ljudi tokom godine leti širom planete. Dugolinijski saobraćaj ima svoje apsolutne prednosti današnjeg sveta, povezujući kontinente u rekordnom vremenu, spajajući ljude u raznim krajevma planete, ali i noseći neke elemente uticaja na zdravstveno stanje putnika. Ljudi koji češće putuju, naročito na dužim relacijama, izloženiji su zračenju, problematici krvotoka usled dugotrajnog sedenja, ali i ponekad tegobama sa disanjem usled nedostatka vazduha ili nemogućnosti adekvatnog disanja. Vazduh u avionu koji cirkuliše tokom našeg putovanja je suv pa samim tim i škodi putnicima sa opstruktivnim bolestima pluća, astmom ili hroničnim tegobama disajnih puteva, tako da niska vlažnost u kabini može isušiti vazduh u priličnoj meri. Treba spomenuti i podatak da je nivo vlažnosti u kabini aviona normalno podešen na 20%, dok je koža navikla na minimalnu vlažnost od 40%. U isto vreme, nivo vlažnosti u avionu je suvlji od pustinje u Sahari koja ima nivo vlažnosti od oko 25%.

Letenje na velikim visinama, pre svega na dugim ali i kratkim linijama, nosi mnoge zdravstvene rizike a pre svega to može biti hipoksija, odnosno stanje uzrokovano nedostatkom kiseonika u mozgu i drugim vitalnim organima tokom leta, koje može narušiti rasuđivanje, kognitivne funkcije i dosvesti čak do gubitka svesti. Kljućni elementi prevencije od hipoksije tokom leta trebale bi biti dobre preporuke i asistencije posade u avionu, ili pre toga lekara i drugih stručnih ljudi, a to može podrazumevati razne vežbe, poput dubokog disanja koje pomažu smanjenju anskioznosti koja indirektno utiče na efikasnost disanja. Često uzimanje tečnosti i kretanje (ukoliko je moguće) tokom leta osnovni su elementi stvaranja komfornog putovanja, i kod zdravih osoba a pogotovu kod osoba narušenog zdravstvenog stanja.

Nedostatak kiseonika tokom leta može biti uslovljen i tehničkim razlozima ukoliko je možda turbulentan let na velikoj visini u odrđenom području i slično, tako da takvo stanje može dovesti do narušenog donošenja odluka tokom leta, konfuzije, vrtoglavice ili kratkog daha. Tokom leta je preporučljivo nadgledanje sistema pritiska u kabini, ali ukoliko niste familijarni sa opremom iznad ili pored vašeg sedišta svakako konsultujte članove posade da bi se uverili da avion održava bezbedan i normalan unutrašnji pritisak u kabini. Hipoksija može biti prisutna na velikim visinama (10.000 metara i više) tako da tokom leta povremeno pratite poziciju vašeg leta koja je omogućena putem raznih monitora ispred ili iznad vaših sedišta dajući detaljne informacije o svim uslovima.

Tokom leta, piloti koji pažljivo i iskusno vode avion ka odredištu, usled neželjene situacije mogu osetiti simptome kao što su vrtoglavoica ili poremećena koordinacija što je ključno za rano prepoznavanje i pribegavanju proceduri. Svim pilotima je potrebna obuka i edukacija, koju naravno i poseduju o svesti kod hipoksije i reagovanju u datoj situaciji. Redovni medicinski pregledi i konsultacije svakako smanjuju rizike za pojavu hipoksije i uticaj na svakodnevno letenje. Korišćenje dodatnih sistema za kiseonik tokom letenja na velikim visinama i svest o simptomima osnovni su elementi dobrog funkcionisanja pilota.

Ono što je važno napomenuti za pilote i ostale članove posade, jeste praćenje iskustava i istraživanja u ovom domenu sprečavanja hipoksije, tako da su budnost sa bistrinom rasuđivanja i sve ostale proaktivne mere ključni za obezbeđivanje bezbednog letenja.