Evropska Komisija sagledava aktuelna događanja sa kompanijom Wizzair na tržištu Srbije

Nakon pokrenutog postupka pred Evropskom Komisijom, u vezi nedavno prezentovanih regulativa Srpskih vazduhoplovnih vlasti, a koje se tiču direktno jedinog stranog operatora koji je baziran u Srbiji- niskobudžetnoj kompaniji Wizzair, i da li su izmene pravilnika o stranim prevoznicima u skladu sa obavezama koje je Beoogard  preuzeo, za BIRN je potvrđeno iz Brisela.

Tom prilikom se navodi i izražena zabrinutost eventualnog zatvaranja operacija ovog prevoznika u Beogradu usled neprihvatljivih regulativa, vezanih za tzv. treću i četvrtu vazduhoplovnu slobodu, ili blaže rečeno za procedure saobraćaja i započinjanja rotacija iz druge zemlje EU, a ne iz Beograda. Iz Brisela se revidiraju obaveze Srbije koje su preuzete od EU potpisivanjem Sporazuma o zajedničkom evrospkom vazduhoplovnom prostoru (ECAA) i koji proširuje principe jedinstvenog tržišta u avio- saobraćaju, i na zemlje koje nisu članice EU, što uključuje i punu slobodu pružanja usluga i otvoren pristup tržištu, koji je ratifikovan još 2009. godine.

Evropska Komisija sada razmatra, kako dalje navodi BIRN, regulatorne izmene Srbije, koje upravo proizilaze iz Sporazuma o „otvorenom nebu“ (ECAA), i u kontaktu je sa srpskim vlastima povodom ovog pitanja, radi provere usklađenosti pravilnika o obavezama Srbije. BIRN dalje kaže da su predstavnici Evropske Komisije kontaktirali kompaniju Wizzair, povodom izmena pravilnika o izdavanju odobrenja stranim operatorima za obavljanje javnog avio saobraćaja od strane Direktorata za civilnu avijaciju Srbije. U saopštenju kompanije Wizzair, od 3.6.2026. godine, niskobudžetna kompanija ocenjuje da je reč o „proračunatom napadu na fer konkurenciju, izbor potrošača, povezanost i hiljade radnih mesta u Srbiji“, uz upozorenje da bi ove regulatorne izmene mogle da dovedu do zatvaranja baze u Beogradu koja u ovom trenutku poseduje ćetiri stacionirana aviona i preko 150 zaposlenih ljudi.

Wizzair godinama parkira, održava i eksploatiše svoje avione u Beogradu, ali i zapošljava deo operativne posade preko ogranka kompanije u Beogradu (od 2011. godine). Izmene pravilnika detaljnije uređuju odobrenja koje strana avio- kompanija mora da dobije od srpskog regulatora- DCV kako bi prevozila putnika iz i u Srbiju, ali se izričito ne spominje pravo prevoznika da ima bazu u Srbiji.

Određeni vazduhoplovni analitičari imaju razne pristupe ovom slučaju, koji dvosmisleno ili nedvosmisleno, donekle čak i opravdavaju ovakav postupak vazduhoplovnih vlasti kao modela tranzicionog procesa ali i inertnosti države prilikom donošenja odluka, odnosno neprihvatljivost zbog obaveza Srbije prilikom usaglašavanja sa Evropskim standardima.

Ovakav potez Srbije susštinski vodi u korist nacionalnom prevozniku- kompaniji Air Serbia, čime bi se upraznio dobar deo prostora i termina (pre svega tokom jutarnjeg talasa) za pojačane frekvencije, ali i mogućeg- tokom vremena- povećanja tarifa usled skresane konkurencije. Wizzair ostaje jasan u svojim stavovima da su mere očigledno kreirane da potisnu Wizzair sa tržišta radi zaštite nacionalnog prevoznika, koji je svakako podržan od strane države i zaštićen od legitimne konkurencije, kaže decidirano Wizzair.

Direktorat za civilnu avijaciju od početka saopštava da nijednom prevozniku nije uskraćeno pravo obavljanja letova izmešu Srbije i EU, i da regulatorne izmene ne predstavljaju ograničavanja prava na saobraćaj, već uređivanje okvira, primenjivog na sve prevoznike na tržištu.

Da li je regulativa potrvđena i da li ima predviđenog datuma primene

U ovom trenutku imamo nepoznanice povodom aktuelne situacije i razvoja događaja, uključujući i komercijalne efekte mogućeg povećanja cena prevoza. Srbija kao potpisnica ECAA ili popularno rečeno otvorenog neba ima kompleksan dijapazon obaveza i prava multilateralnog tipa, ali istini za volju, u praksi se pokazao eksponencijalnim, u određenoj meri unilateralni pristup primene, što bi jednostavnim rečnikom značilo, da Wizzair apsolutno ima pravo da zasnuje bazu u Beogradu, da održava flotu i njome vrši saobraćaj shodno određenom redu letenja (započinjući prvu rotaciju iz Beograda kao svoje domicilne baze), kao i u ogromnom broju zemalja sa velikim brojem stacioniranih aviona (Tirana 15 aviona, Skoplje 7, Poljska 38 itd), i Evropske Unije, i van toga prostora, gde je naravno i Srbija, dok recimo Air Serbia ili možda neki drugi prevoznik iz Srbije teško da bi mogao da ostvari operativni reciprocitet i postavi bazu recimo u Ljubljani, Beču ili Trstu, a odatle da leti dalje prema planiranim destinacijama.

Kakav će ishod celokupnog dešavanja biti, ostaje da vidimo, ali treba imati takođe u vidu, da predlozi regulatornih promena još uvek nisu verifikovani, a pogotovu nema datuma od kada bi se primenjivale i na taj način možda urušile interes i kapacitet kompanije Wizzair.