Concorde (SSC)- ikona jednog vremena

Kako je izgledalo prestižno putovanje supersoničnim avionom i kakav je bio servis

Supersonični Concorde (SSC Super Sonic Concorde) je prvi put poleteo u bojama kompanije British Airways na liniji London Heathrow- Bahrain 1976. godine, dok je sa druge strane Evrope, drugi operator ovog supersoničnog čuda avijacije svoga doba, francuski Air France poleteo na liniji Paris- Rio de Janeiro. Nakon ovog početka bile su ustaljene linije za Washington, 24. maja 1976. godine, odnosno New York 17. oktobra 1977. godine. Poslednji let je obavljen 2003. godine.

Šampanjac i Kavijar na 16.700 metara (55.000 stopa)

Moćni, aerodrinamični i autoritativni Konkord i polse više od 20 godina nakon poslednjeg leta, osvaja entuzijaste širom sveta kao jedan od najomiljenijih i najinteresantnijih aviona istorije, nekadašnje čudo inovacije i miljenik svetskog džet-seta ! Tokom svojih 27 godina u saobraćaju i usluzi, Konkord kojim su leteli British Airways i Air France, opsluživao je izuzetno ekskluzivnu klijantelu, kako se navodilo, a i danas priča o tome. Redovni putnici na supersoničnom avionu bile su kraljevske porodice, šefovi država, indistrijalci, biznismeni i svakako poznate ličnosti svetskog šou-biznisa, pri čemu je prosečna cena karte između Londona i Njujorka iznosila oko 12.000 dolara, a putovanje po toj tarifi bilo jednostavno deo životnog stila.

Leteći brzinom od 2 maha ili oko 2500 kilometara na sat, Konkord je prepolovio vreme putovanja preko Atlantika, tako da je recimo ruta od Londona do Njujorka trajala 3 sata i 20 minuta, a leteći na zapadnu stranu, putnik bi sleteo u Njujork pre nego što je uopšte i pošao na put, zahvaljujući naravno vremenskim zonama. I dok je posada uživala u druženju sa poznatim putnicima, servis u kabini zahtevao je jedinstvenu kombinaciju brzine i profesionalizma. Kabinsku posadu činilo je šest članova koji su bili zaduženi za pružanje usluge posluženja obroka sa nekoliko jela na meniju za oko stotinu putnika na letu, dok su u pilotskoj kabini za komandama bili kapetan, prvi oficir i flajt inženjer.

Služio se šampanjac, a „Dom Perignon“ bio je popularan izbor u kabini, dok je vinski podrum Concorde bio posebno negovan za putnike ove flote, sa sjanim penušavim, crvenim i belim vinima, uglavnom francuskih etiketa, koje je bilo u dosluhu upareno sa svakim jelom. Kavijar je bilo prepoznatljivo predjelo, a određena jela kao što je jastog ili patka u pomorandži bila su servirana u najfinijem porculanu.

Udobnost i brzina nisu doneli ekonomska očekivanja

Ova vrsta premium putovanja bila je izuzetno praktična za poslovne ljude, na bazi dva dnevna leta na relaciji London- Njujork i obratno, pa je tako recimo poslovni putnik iz Engleske mogao da odleti na jutarnji sastanak u Ameriku i da se vrati u London u večernjim satima, bez glavobolje o rezervaciji hotela na Menhetnu.

Ovaj izuzetan način putovanja, tehnološkim čudom udobnosti i brzine, nije opstao ni u Velikoj Britaniji ni Francuskoj, jednostavno iz ekonomskih razloga. Takođe vredi napomenuti i da je iranska kompanija Iran Air, u svojoj ogromnoj ekspanziji početkom sedamdesetih godina, poručila 1972. godine dva modela supersonićnog Konkorda, sa početnim lizovanjem jednog modela od francuske kompanije Air France za planiranu liniju Teheran- Pariz, ali nažalost, usled političkih i bezbednosnih turbulencija toga vremena nije došlo do realizacije ovih projekata.